Poslovne vesti - Srbija

Vučić je, predstavljajući nove mere države u korist građana Srbije, u prisustvu prvog potpredsednika Vlade i ministar finansija Siniše Malog i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandre Sofronijević, istakao da je ideja da prostom prijavom, bez komplikovanih procedura i u digitalnoj formi država evidentira sve objekte i odlučuje o vlasništvu.

On je objasnio da će građani slati elektronsku prijavu i da će u roku od 60 dana imati legalizovan objekat, to jest imaće upis prava svojine, navodeći da će to raditi Agencija za prostorno planiranje u katastru u svakoj opštini u Srbiji.

Prema njegovim rečima, zakonom o legalizaciji urediće se tržište nekretnina, a građani će dobiti pravo da raspolažu svojom imovinom.

Naime, kako je predočio, građani će moći legalno da se priključe na infrastrukturu, da podnesu zahtev za rekonstrukciju, sanaciju i dogradnju, da legalno nasleđuju nekretnine koje su sada nelegalne.

Vučić je napomenuo i da će krediti biti povoljniji jer se upisane nepokretnosti mogu koristiti za hipoteku, a stanovi će postati jeftiniji jer će nekretnine koje su sada nelegalne biti deo uređenog tržišta.

On je naglasio da država ne odgovara za tehničke stvari, za upotrebne dozvole tih objekata, već odgovara za upis prava svojine.

Predsednik je, kada je reč o gradovima, ukazao na to da će najskuplji biti Beograd, odnosno Terazije i Knez Mihajlova ulica, gde će legalizacija iznositi 1.000 evra.

U gradovima koji imaju zajedno sa okolinom po popisu više od 100.000 stanovnika, poput Novog Sada, Niša, Kragujevca, Subotice, Leskovca, Kruševca, Novog Pazara, Zrenjanina, Pančeva, Kraljeva, Valjeva, Smedereva i Vranja, za legalizaciju će biti potrebno od 100 do 500 evra i to unutar gradova, dok će u selima biti maksimalno 100 evra.

Vučić je dodao da će u gradovima od 50.000 do 100.000 stanovnika, kao što su Sombor, Kikinda, Loznica i mnogi drugi, maksimalna cena u centru iznositi do 300 evra, a 100 do 150 evra, sa svim pomoćnim objektima u selima i prigradskim naseljima.

Prema njegovim rečima, ove cene za legalizaciju ne odnose se na objekte koji se koriste u komercijalne svrhe.

On je posebno istakao da se novim zakonom takođe stavlja tačka na nelegalnu gradnju u Srbiji i da će ubuduće nelegalni objekti postati vlasništvo države.

Postoje, kako je rekao, samo dva osnovna uslova za koje olakšana legalizacija objekata ne važi, a to su objekti koji su građeni na tuđem zemljištu, kao i objekti građeni na zaštićenom području.

Ti objekti će najčešće postati vlasništvo države, osim ako se nalaze na površini koja je važna za ekspropriaciju za neki važan državni objekat, u tom slučaju se ruše, objasnio je predsednik.

Istovremeno, Vučić je najavio da će od 1. oktobra plate zaposlenih u zdravstvu i prosveti biti uvećane za pet odsto, dok je povećanje penzija planirano od 1. decembra, i to u iznosu od 12,2 odsto.

Takođe, kako je dodao, od 1. januara 2026. godine predviđeno je i vanredno povećanje minimalne zarade od 10,1 odsto, čime će kumulativno povećanje minimalca premašiti 30 odsto.

Sofronijević je ponovila da će građani u Srbiji po prvi put imati mogućnost da digitalnim putem upišu svoje nepokretnosti i time steknu pravo svojine.

Reč je o centralizovanom i digitalizovanom postupku koji omogućava da veliki broj građana, koji već koriste svoje nepokretnosti, budu upisani kao vlasnici, naglasila je ministarka.

Ministarka je istakla da su procene da će najveći broj faktičkih korisnika biti prepoznat kao stvarni vlasnik, što država prvi put može da ostvari zahvaljujući ukrštanju podataka iz različitih digitalnih baza.

Zašto jedna elektronska prijava? Zato što će ona sadržati podatke iz više zvaničnih evidencija, a njihovim ukrštanjem sa podacima koje građani dostave, dobićemo brz, jednostavan i finansijski pristupačan postupak upisa prava svojine, precizirala je Sofronijević.

Prema njenim rečima, upis prava svojine predstavlja pravno pitanje i država ne ulazi u tehničke aspekte, poput ispravnosti dokumentacije ili izvedenih radova, jer ne može preuzimati ulogu investitora.

Ona je podsetila na to da su identične odredbe već donele Grčka, Italija, Španija i Turska.

Razmotrili smo i ustavni osnov za donošenje ovog zakona. On se temelji na članovima 58 i 135 Ustava Republike Srbije, koji Republici daju pravo da uređuje imovinsko-pravne odnose, prostorno planiranje, ali i da štiti prirodna, kulturna i druga dobra, navela je Sofronijević.

Ona je dodala da će novim zakonom posebna pažnja biti posvećena zaštiti prirodnih i kulturnih dobara, uz napomenu da predloženim rešenjem neće biti nagrađeni oni koji su obmanuli kupce ili državu.

Vrlo često u većim gradovima investitori izgrade stanove, prodaju ih i potom nestanu. Država je vodila računa o tim slučajevima prilikom donošenja novih mera. Kupci takvih stanova neće biti oštećeni. Ukoliko investitor nije dostupan ili je nepoznat, građani će moći, uz plaćanje predviđene naknade, da ostvare upis prava svojine na svom stanu, objasnila je ministarka.

Kada je reč o investitorima koji su poznati državi, a koji su gradili bez potrebnih dozvola, Sofronijević je naglasila da mogu da plate troškove u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ukoliko to nisu učinili u redovnoj proceduri.